Svi pričaju o tome kako se Newcastle pojačao. Da, prelazni rok je bio odličan, ali samo u odnosu na prethodne, kada je 6 miliona funti bio maksimum koji je klub želeo da plati, ili kada nije dovođen apsolutno niko. Politika štedi-krpi-nadaj se najboljem je i dovela jedan od najvećih klubova u Engleskoj u sramotnu poziciju borbe za opstanak. Sada su stigla tri igrača – Wijnaldum, Mitrović i Mbemba, na koje su potrošene solidne pare, plus prethodne godine parafirani Darlow i Lascelles. Obećavajuće. Ali nedovoljno.

Naime, Newcastle zapravo još uvek nije promenio transfer politiku, koliko god ovo trošenje ukazivalo na suprotno. Sa ovim igračima klub je dovođen u vezu i daleko pre nego što je Steve McClaren postao trener. Dakle, dovedeni su igrači za koje je klub zaključio da ih dobija po fer ceni koja će rasti što bi omogućilo dalji profit. Tendencija da se trener na engleskom naziva head coach umesto uobičajenog manager je u ovom slučaju više nego tačna. McClaren je tu samo da pokuša da dovedeno integriše u ekipu najbolje što ume, i to na način da obezbedi svakom dovoljno vremena u igri kako ne bi narušio “resale value”.

Takva politika proizvela je direktno još jedan vrišteći minus “najboljeg prelaznog roka”. Iako je Newcastleu bio potreban kompletan remont odbrane, NUFC je doveo samo dva štopera, od kojih će jedan služiti i kao zamena za desnog beka, a drugi je imao vrlo lošu sezonu iza sebe. Dakle, utility man, koje ovaj klub izuzetno ceni jer ne mora da plaća dva igrača, i mlada nada koja još uvek ne pokazuje znake da će postati veliki igrač. Nedovoljno. Newcastle će se, ukoliko ne dovede još barem jednog defanzivca, što ne deluje da će se desiti do kraja meseca, opet naći u poziciji da će mu štoperski tandem činiti nepouzdani Steven Taylor i nedovoljno dobri Williamson, što je odbrana koja ispada iz lige.

Trošenje novca na tri igrača sa nesumnjivim potencijalom je svakako dobar znak, ali navijači Newcastlea su, naviknuti na višegodišnja poniženja u transfer rokovima, izgubili iz vida koliko se zapravo novca troši na kvalitet u Premier League. Zapravo, ovo je prvi transfer rok u kom je Newcastle bio konkurentan u trošenju sa realno manjim klubovima. Swansea je doveo Ayewa i Edera, Watford Vydru, Capouea, Nyoma i Behramija, a Sunderland Coatesa, Kaboula i Lensa. U Premier League se pare troše kako bi klubovi napredovali, a Newcastle je to tek počeo da radi. I plašim se da neće nastaviti.

No, u celoj priči ima i dobrih strana, a to je nesumnjivi potencijal koji ima ova ekipa, koja će od ove sezone raditi sa novim trenerom, koji će, možda, doneti novu viziju igre i uspeti da iskoristi neke od igrača koji nisu uspeli da pokažu šta umeju. Aleksandar Mitrović je staromodna “devetka” koje nije bilo u klubu još od penzionisanja Shearera, Wijnaldum je čak i u lošoj predsezoni pokazao da će biti jedan od motora ekipe i konačno ćemo moći da vidimo šta to zapravo ume Siem De Jong.

Držimo palčeve i navijajmo, kao što bismo i da klub nikoga nije doveo. Još jedna sezona je pred nama.

 

 

photo: thamag